Saslušanje svedoka saradnika
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 10 | Nivo: Pravni fakultet

Uvodna reč
Iskustva stečena u borbi protiv organizovanog kriminala pokazala su da je organizovani kriminalitet kvalitativno drugačiji od klasičnog kriminaliteta. Umesto pojedinaca organi progona imaju posla sa veoma dobro struktuiranom organizacijom sa čvrstom unutrašnjom hijerarhijom, disciplinom, visokom konspiracijom te detaljno razrađenom strategijom i taktikom maskiranja kriminalne delatnosti i izbegavanja krivične odgovornosti Organizacija se često krije iza legalnih formi privrednih subjekata, tj. delatnost sprovode kamuflirani kao razna legalno osnovana preduzeća.
Pored izgrađene taktike maskiranja, kriminalne organizacije imaju i dobro razrađen sistem izbegavanja krivične odgovornosti. U taktička sredstva spada i zastrašivanje i/ili podmićivanje svedoka, oštećenog, veštaka, sudija, tužilaca i drugih učesnika u krivičnom progonu kao i falsifikovanje svih mogućih isprava. Organizovani kriminal ima novčana sredstva i za angažovanje najboljih i najskupljih advokata. Pored toga, vrhovi kriminalne strukture su povezani sa pojedincima na važnim položajima u državnim političkim i privrednim strukturama.
Naročitu opasnost predstavlja naglašena internacionalna crta. Organizovani kriminal se povezuje sa inostranstvom. Veliki broj „omiljenih" oblasti kriminalne delatnosti organizovanog kriminala ima izraziti i međunarodni element.
Svi ovi činioci imaju za posledicu da organi postupka neuporedivo teže izlaze na kraj sa organizovanim kriminalom nego učiniocima klasičnog kriminaliteta jer su metodi i sredstva prilagođeni klasičnom kriminalu posve nedovoljni za efikasan nastup protiv organizovanog kriminala.
Saslušanje svedoka saradnika
Svedok saradnik se po pravilu saslušava bez javnosti i u istrazi i na glavnom pretresu. I u opštem i u postupku za organizovani kriminal u istrazi se svedok saslušava bez prisustva javnosti. Od tog pravila nema izuzetaka.
Kada se svedok saradnik sasluša na glavnom pretresu u postupku za organizovani kriminal, prisustvo javnosti je moguće samo izuzetno: ako takav predlog da javni tužilac, ako se svedok saradnik saglasi i sud donese odluku (čl. 504 ž st. 1). Odluku donosi veće za glavni pretres. Veće može predlog prihvatiti ili dobiti. U ZKP nije propisano čime treba da se rukovodi veće pri donošenju odluke. Po logici stvari to bi moglo biti zaštita interresa postupka, svedoka ili neka druga važna okolnost. U opštem postupku važi suprotno pravilo: Sa pretresa se javnost isključuje samo izuzetno (čl. 291-292).
Pre donošenja odluke predsednik veća treba u prisustvu njegovog branioca da upozna svedoka saradnika sa predlogom javnog tužioca o javnom saslušanju i o njegovom pravu da bude saslušan bez prisustva javnosi. U zapisnik se unosi izjava svedoka saradnika da bude saslušan u prisustvu javnosi.
Saslušanje svedoka izvan sudnice
Prema nekim pravima, ako se u toku glavnog pretresa sazna da svedok nije u mogućnosti da dođe pred su ili da bi njegov dolazak bio povezan sa nesrazmernim teškoćama, sudija odnosno predsednik veća može narediti da se svedok ispita van sudnice ukoliko njegovo svedočenje smatra važnim. U nekim pravima, takvo saslušavanje svedoka može se obaviti i preko istražnog sudije na čijem području se svedok nalazi. O ovremenu i mestu saslušanja svedoka obavestiće se stranke, branila i oštećeni, sa upozorenjem da mogu prisustvovati toj radnji. U nekim pravima obaveštavanje izostaje ako bi moglo ugroziti interes istrage.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]